На данашњи дан 1943. године, Сједињене Државе бомбардирале су железничка дворишта у Риму, покушавајући да разбију вољу италијанског народа да се одупире Хитлер предаје свом вођи, Бениту Мусолинију, како даље процесуирати рат.

16. јула, председник Франклин Роосевелт и британски премијер Винстон Цхурцхилл апеловали су на италијанско цивилно становништво да одбаце Мусолинија и Хитлера и „живе за Италију и цивилизацију“. Као „подстицај“, амерички бомбардери извршили су пљачку у граду, уништавајући његове железнице. Паника је избила међу Римљанима. Убеђен Мусолини да савезници никада неће бомбардовати свети град, цивили су се у безбедност улили у главни град Италије. Бомбардовање је више него нарушило њихову сигурност у граду, уздрмало је и њихово поверење у вођу.

Становници Рима нису били сами у таквом разочарању. На састанку у северној Италији, Хитлер је покушао да оживи владавине духа Ил Дуце, као и да истакне своје недостатке као вође. Бојећи се да ће Муссолини, трпећи узастопне војне неуспехе, поднети тужбу за посебан мир, оставивши Немце саме да се боре са савезничким снагама на италијанском полуострву, Хитлер је одлучио да се састане са својим некадашњим узором да га преда предавању о мужној уметности рата. Муссолини је током харангуе остао нетипичан у тишини, дијелом и због властитог њемачког њемачког језика (касније ће тражити преведени синопсис састанка), дијелом због страха од Хитлеровог одговора ако би рекао истину да је Италија претучена и да не може наставити свађати се. Муссолини је држао шараду за своје савезнике из Немачке: Италија ће наставити. Али више нико није веровао храбром фронту. Само дан касније, Хитлер је тајно наредио фелдмаршалу Ервину Роммелу да преузме команду над окупираним грчким острвима, боље да се „налети на Италију“ ако и када Муссолини капитулира пред Сједињеним Државама. Али за недељу дана би догађаји преокренули преокрет.