Кратки и једнострани шпанско-амерички рат се завршава када Шпанија формално пристане на мировни протокол о америчким условима: цесија Кубе, Порторика и Маниле на Филипинима у Сједињеним Државама до коначног мировног уговора.
Шпанско-амерички рат је започео са побуном против шпанске владавине која је започела на Куби 1895. године. Репресивне мере које је Шпанија предузела за сузбијање герилских ратова, попут подебљања кубанског сеоског становништва у гарнизонске градове напуштене болестима, графички су приказани у Америчке новине и подстакнуте јавно мњење. У јануару 1898. године насиље у Хавани навело је америчке власти да наруче бојни брод УСС Мејн у градску луку ради заштите америчких грађана. 15. фебруара, потонула је масовна експлозија непознатог порекла Мејн у луци Хавана, приликом убиства 260 од 400 чланова америчке посаде. Званични амерички морнарички истражни суд пресудио је у марту, без много доказа, да је брод дигао у ваздух мина, али није директно срочио кривицу на Шпанију. Велики део Конгреса и већина америчке јавности изразили су мало сумње да је Шпанија одговорна и позвали су на објаву рата.
У априлу се амерички Конгрес припремио за рат, усвојивши заједничке резолуције конгреса којима се захтева шпанско повлачење са Кубе и овлаштио председника Вилијама Мекинлија да користи силу. Дана 23. априла, председник Мекинли затражио је 125.000 добровољаца за борбу против Шпаније. Следећег дана, Шпанија је објавила рат. Сједињене Државе објавиле су рат 25. априла. Амерички азијски ескадрил под америчким комодором Георге Девеи-ом уништио је шпанску пацифичку флоту у заливу Манила у првој битки шпанско-америчког рата. Одлучна побједа Девеиа рашчистила је пут америчкој окупацији Маниле у аугусту и евентуалном преласку Филипина са шпанске на америчку контролу.
С друге стране свијета, шпанска флота је током маја пристала у кубанској луци Сантиаго, након што је преко Атлантика трчала преко Шпаније. Врхунске америчке морнаричке снаге стигле су убрзо и блокирале улаз у луку. У јуну је Пети корпус америчке војске слетио на Кубу са циљем да крене ка Сантијагу и покрене координирани напад копненим и морем на шпанско упориште. Међу америчке копнене трупе уврштене су „Груби јахачи“ које је водио Тхеодоре Роосевелт, збирка западних каубоја и источне плаве крви, званично позната као Прва америчка добровољна коњица. 1. јула Американци су добили битку на брду Сан Хуан, а сутрадан су започели опсаду Сантијага. 3. јула, шпанску флоту уништили су Сантиаго амерички ратни бродови под адмиралом Виллиамом Сампсоном, а 17. јула, Шпанци су предали град, а Куба Американцима.
У Порторику су и шпанске снаге срушиле пред лицем супериорних америчких снага, а 12. августа потписано је примирје између Шпаније и Сједињених Држава. Паришким уговором 10. децембра званично је окончан шпанско-амерички рат. Некада поносна шпанска империја је практично распала, а Сједињене Државе стекле су своју прву прекоморску империју. Порторико и Гуам су уступљени Сједињеним Државама, Филипини су купљени за 20 милиона долара, а Куба је постала амерички протекторат. Филипински побуњеници који су се током рата борили против шпанске владавине одмах су окренули своје оружје против нових окупатора, а 10 пута више америчких трупа умрло је сузбијајући Филипине него поражавајући Шпанију.
