Након 15 месеци и више од 250.000 летова, Берлин Аирлифт званично приводи крају. Авиопревоз је био један од највећих логистичких подвига у модерној историји и био је један од кључних догађаја раног хладног рата.
Јуна 1948. Совјетски Савез је изненада блокирао сав копнени саобраћај у Западном Берлину, који се налазио у потпуности у оквиру руске окупационе зоне у Немачкој. Био је то очигледан напор да се натера САД, Велика Британија и Француска (остале окупационе силе у Немачкој) да прихвате совјетске захтеве који се тичу послератне судбине Немачке. Као резултат совјетске блокаде, становници Западног Берлина остали су без хране, одеће или санитетског материјала. Неки амерички званичници заложили су се за агресиван одговор на совјетске провокације, али хладније су главе превладале и развио се план о ваздушном превозу залиха у Западни Берлин. Био је то застрашујући задатак: да би се за свакодневне потребе и потребе толико цивила тражило тона хране и друге робе сваког дана. 26. јуна 1948. године Берлин Берлин Аирлифт почео је са америчким пилотима и авионима који су носили лавовски део терета. Током следећих 15 месеци, 277.264 авиона слетели су у Западни Берлин доносећи преко 2 милиона тона залиха. 30. септембра 1949, последњи авион америчког Ц-54 слетио је у Берлин и истоварио преко две тоне угља. Иако је совјетска блокада званично окончана у мају 1949. године, требало је још неколико месеци да се економија Западног Берлина опоравила и да се потребне залихе хране, лекова и горива напуне.
Берлински авионски превоз био је огромна победа хладног рата за Сједињене Државе. Без испаљивања хитаца, Американци су изневерили совјетски план да држе Западни Берлин као таоца, истовремено показујући свету „Ианкееву домишљатост“ по којој је била позната њихова нација. За Совјете је берлинска криза била несмерена катастрофа. Сједињене Државе, Француска и Велика Британија само су ојачале своје решење о питањима која се односе на Немачку, а свет је Русима посматрао као међународне насилнике, покушавајући да изгладе невине грађане.
