11. априла 1979., угандски диктатор Иди Амин напушта престоницу Уганде Кампала, када се затварају танзанијске трупе и снаге Угандског националноослободилачког фронта. Два дана касније Кампала је пала и на власти је преузела коалициона влада бивших прогнаника.

Амин, начелник угандске војске и ваздухопловства из 1966., преузео је контролу над афричком државом 1971. Тиранин и екстремни националиста, покренуо је геноцидни програм за прочишћавање Уганде својих етничких група Ланго и Ахоли. 1972. године наредио је свим Азијатима који нису узели угандско држављанство да напусте земљу, а око 60.000 Индијанаца и Пакистанаца је побегло. Ти Азијци чинили су важан део радне снаге, а економија Уганде пропала је након њиховог одласка.

1979. године дошло је до његове осам година хаотичне владавине када су Танзанија и снаге против Амин Уганде напале и срушиле његов режим. Амин је покренуо неуспешни напад на Танзанију у октобру 1978. године, у намери да скрене пажњу са унутрашњих проблема Уганде. Побегао је у Либију, на крају се настанио у Саудијској Арабији, где је умро у августу 2019. Смрти 300.000 Уганданаца приписују се Иди Амин.