Конгресом је са двотрећинском већином већине протекла недеља вета председника Воодрова Вилсона и усвојен је Закон о имиграцији. Законом је био потребан тест писмености за имигранте и забрањени радници Азије, осим оних из земаља са посебним уговорима или споразума са Сједињеним Државама, попут Филипина.
Током касног 19. и почетка 20. века Сједињене Државе су примиле већину светских имиграната, а 1.3 милиона имиграната само је 1907. кроз њујоршко острво Еллис. Против имиграната су се примјењивала различита ограничења од 1890-их, али већина оних који су тражили улазак у Сједињене Државе прихваћена је.
Међутим, 1894. године у Бостону је основана Лига за ограничавање имиграције и после поднела молбу америчкој влади да донесе закону да имигранти морају да покажу писменост на неком језику пре него што буду прихваћени. Организација се надала да ће сузбити недавни пораст имиграната ниже класе из јужне и источне Европе. Конгрес је 1897. године усвојио закон о писмености, али га је председник Гровер Цлевеланд ставио на вето. Почетком 1917, кад је Америка ушла у први светски рат после три месеца, ксенофобија је била на новом врхунцу, а закон о ограничавању имиграције донесен је над ветом председника Вилсона.
Накнадна имиграција у Сједињене Државе нагло је опала и, 1924. године, усвојен је закон којим је захтеван инспекцијски надзор имиграната у земљама порекла, што је довело до затварања острва Еллис и других великих центара за обраду имиграната. Између 1892. и 1924. године, око 16 милиона људи се успешно уселило у Сједињене Државе да би тражило бољи живот.
