На овај дан, Лига нација, међународна мировна организација основана крајем Првог светског рата, протјерује Савез совјетских социјалистичких република као одговор на инвазију Совјета на Финску 30. октобра.
Иако је Лига нација више или мање деца председника Воодрова Вилсона, Сједињене Државе, које је требало да присуствују Извршном већу, никада се нису придружиле. Изолационисти у Сенату одбацили су америчку интервенцију у Првом светском рату, за коју су сматрали да је више европски грађански рат, него америчко учешће у истинском светском рату. Док се Лига родила с узвишеном мисијом спречавања другог „Великог рата“, показала се неефикасном, неспособна да заштити Кину од јапанске инвазије или Етиопију од италијанске. Лига је такође била бескорисна у реаговању на немачку ремилитаризацију, што је представљало кршење Версајског уговора, документа који је формално поставио мировне услове за крај Првог светског рата.
Немачка и Јапан добровољно су се повукли из лиге 1933. године, а Италија је напустила 1937. године. Прави царски нацрти Совјетског Савеза убрзо су постали очигледни окупацијом источне Пољске у септембру 1939. године, наоко са намером да заштите руска „крвна браћа, „Украјинци и Белоруси, које су наводно претњавали Пољаци. Литванија, Летонија и Естонија тада су терорисане на потписивање пакта о узајамној помоћи, пре свега једностраних споразума који су СССР-у дали ваздушне и морнаричке базе у тим земљама. Али инвазија на Финску где се не може веродостојно подвести никаква провокација или пакт који би оправдао агресију резултирала је реакцијом широм света. Предсједник Роосевелт, иако „савезник“ СССР-а, осудио је инвазију, натјеравши Совјете да се повуку са сајма у Нев Иорку. И на крају, Лига нација, повукавши готово последњи дах, протерала га је.
