Само два дана након што је Михаил Горбачов поново изабран за шефа Совјетске комунистичке партије, Борис Јељцин, председник Републике Русије, најављује оставку из те странке. Јељцинова акција била је озбиљан ударац Горбачовим напорима да одржи Совјетски савез који се бори.

У јулу 1990., лидери Совјетске комунистичке партије састали су се на конгресу за расправу и изборе. Горбачов, који је 1985. ступио на власт у Совјетском Савезу, био је под жестоким нападом тврдоглавих комунистичких партија. Веровали су да његове политичке и економске реформе уништавају партијску контролу над нацијом.

Горбачов се опалио на критичаре током говора у којем је бранио своје реформе и напао најајцере као реликвије из мрачне прошлости Совјетског Савеза. Награђен је неодољивим гласом у корист свог поновног избора за шефа Комунистичке партије. Само два дана након тог гласања, Иелтсин је разбио илузију да Горбачовљева побједа значи крај политичким сукобима у Совјетском Савезу. Јељцин је био доследни критичар Горбачова, али његове критике произишле су из веровања да се Горбачов превише споро кретао у демократизацији совјетског политичког система. Јељцинова драматична најава његове оставке из Комунистичке партије била је јасан показатељ да је тражио вишестраначки политички систем у Совјетском Савезу. На то се гледало као на шамар Горбачову и његовим политикама.

Током следеће годину и по дана, Горбачова снага је постепено слабила, док је Јељцинова звезда расла. У децембру 1991. Горбачов је поднео оставку на место председника Совјетског Савеза, а Совјетски Савез званично распуштен. Међутим, Иелтсин је задржао своју моћ власти као председник Русије. На свој посебан начин, обојица су надгледала распад Совјетског Савеза и крај хладног рата.

Јељцин је остао председник Русије до 31. децембра 1999, када је поднео оставку. Упркос његовим покушајима економске реформе, његова мандата на функцији видела је да се економија земље лоше колеба, укључујући скоро потпуни колапс њене валуте. Његову администрацију такође су обележиле снажна корупција, инвазија на Чеченију и низ бизарних инцидената у које је умешан Јелцин, који је, како се наводи, последица његовог алкохолизма. Јељцини противници два су пута покушали да га омете. Својом оставком премијер владе Владимир Путин постао је вршилац дужности председника до одржавања нових избора. 26. марта 2019, Путин је постао нови председник Русије.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Тај пут је Борис Јељцин завршио пијан и изнемогао испред Беле куће