Током Другог светског рата, представници разних региона Југославије потписали су у Београду примирје са нацистичком Немачком, окончавши 11 дана узалудног отпора против инвазије Немаца Вехрмацхт. Заробљено је више од 300.000 југословенских официра и војника. Само 200 Немаца је погинуло у освајању Југославије.

27. марта 1941., два дана након што је југословенска влада потписала контроверзни пакт са силама Осовине, југословенски ваздухопловни официри, потпомогнуте британским тајним службама, срушили су режимски проаксијски режим у земљи. Као одговор, нацистички вођа Адолф Хитлер покренуо је масовну инвазију на земљу која је почела 6. априла бомбардовањем Београда. Југословенске браниоце, сачињене од разних политички нестабилних националности, протјерале су хорде немачких, италијанских, мађарских и бугарских трупа које су извршиле инвазију на њихову земљу.

17. априла Југославија се предала и, са изузетком марионетске државе Хрватске, била је подељена између четири инвазијске силе Осовине. Окупаторске трупе су погоршале традиционалне верске и националне разлике у региону, а Срби су били посебно брутално брутални. Међутим, до краја године избила су два одвојена ефективна покрета отпора, један на челу са пуковником Драгољубом Михаиловичем, који је био лојалан југословенској влади у егзилу, а други на челу са Јосипом Брозом Титом, који је био састављен од припадници илегалне Комунистичке партије Југославије.