На данашњи дан 1777. године, континентални конгрес гласа за промоцију Тхомаса Миффлина; Артхур Ст. Цлаир; Виллиам Алекандер, Лорд Стирлинг; Адам Степхен; и Бењамин Линцолн у чин генерала мајора. Иако су промоције биле дијелом намијењене уравнотежењу броја генерала из сваке државе, бригадни генерал Бенедикт Арнолд осјећао се омаловаженим да је пет млађих официра добило промоцију испред њега и као одговор пријетио да ће дати оставку из војске Патриота.
У писму од 3. априла 1777. године, генерал Георге Васхингтон писао је Арнолду из свог седишта у Морристовн-у, Нев Јерсеи и признао да је био изненађен када нисам видео ваше име на списку генерала мајора. Мислећи да је пропуст Арнолдовог имена грешка, Васхингтон је разочарао Арнолда да предузме било какав брзоплети корак.
На забринутост Арнолда, убрзо је сазнао да његов главни командант није у праву и поднео је оставку Конгресу у јулу 1777, али је повукао на позив Васхингтона. Упркос томе што је имао подршку Георгеа Васхингтона, Арнолд је наставио да се осећа неправедно превидјеним од стране својих надређених. Коначно, 1780. године, Арнолд је издао своју земљу, нудећи Британце да предају тврђаву коју су држали Патриот у Вест Поинту, Нев Иорк. Са Вест Поинтом под контролом, Британци би контролисали критичну долину реке Худсон и одвојили Нову Енглеску од осталих колонија. Његова супруга Маргарет била је лојалиста и не би приговарала његовим плановима. Међутим, његов заплет је пропао, а Арнолд, херој Тикондероге и Саратоге, постао је најпознатији издајник у америчкој историји. Наставио је да се бори на страни Британаца у револуцији и након рата се вратио у Британију, где је 1801. у Лондону умро сиромашан.
