Представници СССР-а, Авганистана, Сједињених Држава и Пакистана потписују споразум којим се позива на повлачење совјетских снага из Авганистана. У замену за окончање спорне совјетске окупације, Сједињене Државе сложиле су се да прекину подршку оружјем за афганистанске антисовјетске фракције, а Авганистан и Пакистан сложили су се да се не мешају у међусобне послове.
1978. године државни удар у Афганистану под совјетским системом поставио је нову комунистичку владу под Нур Мохаммадом Таракијем. Међутим, 1979. године, други државни удар срушио је Таракијеву владу у корист Хафизуллаха Амина, муслиманског вође мање повољног за Совјете. У децембру 1979, совјетски тенкови и трупе напали су Авганистан, а Амин је убијен у државном удару који је подржао совјетски рат. На његово место је постављен Бабрак Кармал, производ КГБ-а.
Упркос раним добицима, совјетска војска наилазила је на неочекивани отпор муслиманских герилаца, који су покренули а џихад, или "свети рат" против страних атеиста. Наоружане Сједињене Државе, Британија, Кина и неколико муслиманских народа, мухајадеенили "свети ратници" нанијели су Русима тешке жртве. У СССР-у, неуспех Црвене армије да сузбије герилце и високи трошкови рата у руским животима и ресурсима узроковали су знатан несклад у Комунистичкој партији и совјетском друштву. У априлу 1988. године, после година застоја, совјетски лидер Михаил Горбачов потписао је мировни споразум са Авганистаном. У фебруару 1989. последњи совјетски војник напустио је Авганистан, где се грађански рат наставио све до преузимања власти талибана крајем 1990-их.
