2. новембра 1917., министар спољних послова Артхур Јамес Балфоур написао је важно писмо најистакнутијем јеврејском грађанину Британије, баруну Лионелу Валтеру Ротхсцхилду, изражавајући подршку британске владе јеврејској домовини у Палестини. Писмо би с временом постало познато и као Балфоур-ова декларација.

Подршка Британије ционистичком покрету произишла је из забринутости у погледу правца Првог светског рата. Осим истинског веровања у исправност ционизма, којег је између осталог држао Ллоид Георге, британски челници надали су се да ће изјава којом подржавају ционизам помоћи јеврејској подршци за савезнике.

2. новембра Балфоур је послао писмо лорду Ротхсцхилду, угледном ционисту и Цхаиму Веизманну, наводећи да: „Влада Његовог Величанства сматра да подржава успостављање у Палестини националног дома јеврејског народа.“

Утицај Балфоур-ове декларације на ток послератних догађаја био је непосредан: Према систему „мандата“ који је створен Версајским споразумом из 1919. године, Британији је поверена администрација Палестине, уз разумевање да ће то радити у име и жидовских и арапских становника.