27. јуна 1950. председник Харри С. Труман објављује да наређује америчким ваздухопловним и поморским снагама у Јужној Кореји да помогну демократској нацији у одбацивању инвазије од стране комунистичке Северне Кореје. Сједињене Државе предузимале су велику војну операцију, објаснио је он, да би примењивали резолуцију Уједињених нација којом се захтева престанак непријатељстава и заустављање ширења комунизма у Азији. Поред наређења америчких снага у Кореји, Труман је такође распоредио америчку 7. флоту у Формоси (Тајван) ради заштите од инвазије комунистичке Кине и наредио убрзање војне помоћи француским снагама које се боре против комунистичких герилаца у Вијетнаму.
На конференцији у Јалти пред крај Другог светског рата, Сједињене Државе, СССР и Велика Британија сложиле су се да ће Кореју поделити на две одвојене окупационе зоне. Земља је подијељена дуж 38. паралеле, а совјетске снаге су заузеле сјеверну зону, а Американци стационирани на југу. 1947., Сједињене Државе и Велика Британија расписале су слободне изборе у целој Кореји, али Совјети су одбили да се повинују. У мају 1948. у Северној Кореји проглашена је комунистичка држава Корејске демократске народне републике. У августу је у Јужној Кореји успостављена демократска Република Кореја. До 1949. године, и Сједињене Државе и СССР повукли су већину својих трупа са Корејског полуострва.
У зору 25. јуна 1950. (24. јуна у Сједињеним Државама и Европи) 90.000 комунистичких трупа Севернокорејске народне армије напало је Јужну Кореју кроз 38. паралелу, ухвативши снаге Републике Кореје потпуно страже и бацивши их у журбу јужно повлачење. Поподне 25. јуна, америчко Савет безбедности састао се на ванредној седници и усвојио резолуцију САД-а којом се позива на „тренутно прекид непријатељстава“ и повлачење севернокорејских снага на 38. паралелу. У то време, СССР је бојкотовао Савет безбедности због одбијања Сједињених Држава да призна Народну Републику Кину и тако пропустио своју шансу да наложи вето на ове и друге кључне резолуције Сједињених Држава.
27. јула, председник Труман најавио је нацији и свету да ће се Америка умешати у корејски сукоб како би спречила освајање независне нације комунизмом. Труман је сугерисао да СССР стоји иза севернокорејске инвазије, а уствари су Совјети дали прећутно одобрење за инвазију, која је извршена са тенковима и оружјем совјетске израде. Упркос страху да би америчка интервенција у Кореји могла довести до отворених ратова између Сједињених Држава и Русије након година „хладног рата“, Труманова одлука испуњена је с огромним одобравањем Конгреса и америчке јавности. Труман није тражио објаву рата, али Конгрес је гласао за продужење нацрта и овластио је Трумана да позове резервисте.
28. јуна, Савет безбедности се поново састао и у сталном одсуству Совјетског Савеза донео америчку резолуцију којом се одобрава употреба силе против Северне Кореје. 30. јуна Труман је пристао на америчке копнене снаге у Кореју, а 7. јула Савет безбедности препоручио је да све америчке снаге послате у Кореју буду стављене под америчку команду. Следећег дана, генерал Доуглас МацАртхур постављен је за команданта свих америчких снага у Кореји.
У првим месецима рата, америчке снаге предвођене САД-ом брзо су напредовале против Северних Корејаца, али кинеске комунистичке трупе ушле су у окршај у октобру, бацајући Савезнике на журно повлачење. У априлу 1951., Труман је ослободио МацАртхура из своје команде, након што је јавно запретио да ће бомбом бомбардовати Кину, у знак противљења Трумановој ратној политици. Труман се бојао да ће ескалација борби са Кином увући Совјетски Савез у Корејски рат.
До маја 1951. комунисти су гурнути назад у 38. паралелу, а бојна линија остала је у тој близини до краја рата. 27. јула 1953., после две године преговора, потписано је примирје, чиме је окончан рат и поновно успостављање поделе Кореје из 1945. године која и данас постоји. Отприлике 150.000 војника из Јужне Кореје, Сједињених Држава и америчких нација које су учествовале у Корејском рату убијено је, а чак милион јужнокорејских цивила је погинуло. Процјењује се да је 800.000 комунистичких војника убијено, а више од 200.000 цивила из Сјеверне Кореје.
Првобитна бројка америчких трупа изгубљених 54.246 убијених постала је контроверзна када је Пентагон 2019. године признао да су све америчке трупе убијене широм света током периода Корејског рата биле укључене у тај број. На пример, сваки амерички војник убијен у саобраћајној несрећи било где у свету од јуна 1950. до јула 1953. године, сматран је жртвом Корејског рата. Ако се ове смрти одузму од укупно 54.000, остајући само Американце који су умрли (из било којег разлога) у корејском позоришту операција, укупно америчких мртвих у Корејском рату износи 36.516.
