Председник Роналд Реаган, позивајући се на претњу коју су амерички држављани представљали карипском народу Гренада од стране марксистичког режима те налоге, маринцима наређује да изврше инвазију и обезбеде им безбедност. У то време је у Гренади било скоро 1.000 Американаца, а многи од њих су били студенти медицинске школе на острву. За нешто више од недељу дана влада Гренаде је свргнута.
Ситуација на Гренади забринула је америчке званичнике од 1979. године, када је левичар Маурице Бисхоп преузео власт и почео да развија блиске односе са Кубом. 1983. године, још један марксист, Бернард Цоард, извршио је атентат на бискупа и преузео контролу над владом. Демонстранти су се сукобили са новом владом и насиље је ескалирало. Позивајући се на опасност за америчке грађане у Гренади, Реаган је наредио скоро 2.000 америчких трупа на острво, где су се ускоро нашли у противљењу гренаданских оружаних снага и група кубанских војних инжењера, у Гренади да поправе и прошире аеродром на острву. Питањима није помогла чињеница да су се америчке снаге морале ослонити на минималну интелигенцију о ситуацији. (Мапе које су користиле многе од њих биле су, у ствари, старе туристичке мапе острва.) Реаган је наредио више трупа и до тренутка борбе скоро 6.000 америчких трупа било је у Гренади. Скоро 20 ових војника је убијено, а преко стотину рањено; преко 60 гранада и кубанских трупа убијено је. Влада Цоарда се срушила и заменио га је један прихватљив за Сједињене Државе.
Бројни Американци били су сумњичави према Реагановој одбрани од инвазије, приметивши да се она догодила само неколико дана након катастрофалне експлозије у америчкој војној инсталацији у Либанону, која је убила више од 240 америчких трупа, доводећи у питање употребу војне силе за постизање америчких циљева. Ипак, Реаганова администрација тражила је велику победу, називајући је првом "одмором" комунистичког утицаја од почетка хладног рата.
