На данашњи дан 1942. године совјетска контранапад против немачких армија исплатила се јер Црвена армија зароби око четврт милиона немачких војника јужно од Калаха, на реци Дон, у оквиру Стаљинграда. Како се круг Совјета стезао, немачки генерал Фриедрицх Паулус тражио је од Берлина дозволу да се повуче.
Стаљинградска битка почела је у лето 1942. године, пошто су немачке снаге напале град, велики индустријски центар и наградни стратешки удар, ако би могао бити окупиран. Али упркос опетованим покушајима, немачка 6. армија под Паулусом и део 4. тенковске армије под Евалдом вон Клеистом нису успели да пробију адамантинску одбрану од стране совјетске 62. армије, којом је командовао генерал Василиј И. Цхуиков, упркос томе што је гурнули су Совјете готово до реке Волге средином октобра и опколили Стаљинград.
Смањење ресурса, партизански герилски напади и окрутност руске зиме почели су да узимају свој данак на Немце. 19. новембра Совјети су кренули, покренувши контраофанзиву која је почела масовним артиљеријским бомбардовањем немачког положаја. Совјети су тада напали најслабију везу у немачким неискусним румунским трупама; 65.000 Совјета је на крају заробило.
Совјети су тада направили храбар стратешки потез, опколивши непријатеља, истовремено покрећући клипове са севера и југа, чак и док су Немци опколили Стаљинград. Немци су се морали повући, али Хитлер то не би дозволио. Желео је да се његове војске издрже док се не појачају. Док су те свеже трупе стигле у децембру, било је прекасно. Совјетска позиција је била прејака, а Немци су били исцрпљени. Тада је било само питање времена када ће се Немци приморати да се предају.
